Prehrambena Industrija - Srbija

Kakvu hranu jedemo: GMO i u šniclama?

Zvanično je sve manje genetski modifikovane soje na našim njivama, a sve je više priča da se ona seje. Alarm GMO "upalila" je nedavno Agencija za hranu i veterinu Makedonije, koja je obelodanila da je u sojinim ljuspicima i šniclama od soje, koji su poreklom iz Srbije pronađena genetska modifikacija.

Makedonci su, kako saznajemo, uništili svu robu koju je izvozio "Sojaprotein" iz Bečeja, inače deo "Viktorija grupe". Glavni "krivac" za ovu "GMO aferu" je neusklađenost dozvoljenih količina genetske modifikacije u sirovini ili proizvodu.

Kako nam je rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, Makedonija ima stari pravilnik, po kojem je dozvoljen procenat prisustva GMO u proizvodima - nula. Standard je svuda do 0,9 procenata. I u Evropi i kod nas.

- Stručne službe u Makedoniji su uvidele da je to problem, i postoji novi pravilnik koji je prošao sve procedure i treba da bude usvojen - objašnjavaju u resornom ministarstvu.

- Njime će biti uzete u obzir i laboratorijske greške, do 0,9 odsto. Tako da, čak iako je pronađeno 0,1 odsto prisustva genetske modifikacije, po starom pravilniku, oni su mogli da to povuku. Tražili smo da vrate robu, kako bi je analizirali, ali su nam rekli da su je uništili.

I dok Srbija odoleva da promeni važeći Zakon o GMO, koji zabranjuje uzgoj, promet i prodaju proizvoda od GMO, sve su veći pritisci na našu zemlju da dozvoli bar promet.

Time nas uslovljava i Svetska trgovinska organizacija, kako bismo postali njihovi članovi. S tim što je Rusija, jedina članica, koja nije dozvolila ni prometni, niti bilo šta što ima veze sa GMO.

- Svaka pošiljka pirinča pri uvozu podleže proveri nivoa radioaktivnosti i genetske modifikacije - objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

- Do sada nije bilo pozitivnih rezultata. Zakon o bezbednosti hrane jasno definiše da je zabranjeno u promet stavljati hranu koja nije bezbedna. Oni koji posluju sa hranom u svim fazama proizvodnje i prometa dužni su da obezbede i dokažu da je hrana koja se nalazi u prometu bezbedna za upotrebu.

Iz kompanije "Sojaprotein", saopštavaju da su njihovi proizvodi isključivo od genetski nemodifikovane soje. Kažu da su proizvedeni, deklarisani i stavljeni u promet u zemlji i inostranstvu, u skladu sa Zakonom o genetski modifikovanim organizmima Republike Srbije.

- Zakonska regulativa koja se primenjuje u Srbiji i EU definiše da su soja i sojini proizvodi "non-GMO", ukoliko sadrže prisustvo GMO manje od 0,9 odsto - ističu u ovoj kompaniji.

- "Sojaprotein" primenjuje strože kriterijume za GMO od propisanih, pa tako proizvodi sadrže modifikacije manje od 0,1 odsto, što je znatno ispod važeće domaće i EU regulative. Situacija u Makedoniji je nastala usled neusaglašenosti pojedinih aspekata Zakona o bezbednosti hrane, koji se odnose na GMO. Kada budu uskladili sa regulativom EU, ne očekuju se dalje smetnje u trgovini.

Samo prekršajne prijave

U 2016. i 2017. godini inspekcije Ministarstva poljoprivrede pregledale su oko 2.500 parcela u Srbiji i one su testirane proteinskim test trakama. Kako kažu, kontrolisano je oko 10.000 hektara na području Zapadnobačkog, Južnobačkog, Sremskog, Mačvanskog, Kolubarskog okruga i u okolini Beograda.

- Genetski modifikovana soja potvrđena je na oko 27 hektara, što je manje od jedan odsto - kažu u resornom ministarstvu. - Fitosanitarna inspekcija je donela rešenja o uništavanju soje, što je i urađeno, a protiv vlasnika ili korisnika podnete su prekršajne prijave.

Ilegalno iz Rumunije

Od GMO su posebno ugrožene oranice u okolini Beograda i u Mačvi. Zrno ilegalno stiže, najčešće iz Rumunije, cena je privlačna, pa mnogi ratari, naročito oni koji ne obrađuju velike površine, ne haju što uništavaju zemlju GM zrnom. Ovakva soja, sigurno da ima i kupca, pa se često meša sa konvencionalnim zrnom i koristi za ishranu stoke, ali i ljudi.

Niži troškovi

"Šandong Linglong" odlučio je da fabriku izgradi u Srbiji zbog nižih troškova investicije, gradnje, radne snage i energije u odnosu na druge zemlje u Evropi. Plan je da kineska kompanija u fabrici u Zrenjaninu godišnje proizvodi 13,62 miliona komada radijalnih guma visokih performansi.